I tako biva, još jače gori kad sagnu se visina pod prašnjavo trnje Ćutite! samo minut dok plač zvoni. Tolko plač traje, a onda radovanje ...i ljubav, carica vrlina, oslušnite dar, kao tihovanje. Zvona, smirna i gusle, svirale tribina zar to se sme? Likuje se nad pobedom dubina. Violine! Pojte sada nek muzika jutro veliča, neka bude tiho, naspram vriske mraka. Ko brodolom što svoju čeka barku i oluja noćnog sata trzaje bezdan čeka ne bi'l primak'o se adu, još slutim...zebnja je. Nedostaje dan na proplanku noći i boli uzdah vražjeg dana, jutro moje, hoće li mi doći? Uspomena peče ...kao rana.