Hajde pučina je otvorena meta vetrovima, u dubokoj se vodi sve tajno daje to je izazov visokim bedemima. Hajde za mnom Duboko je lavina koja hridine topi kordon drži žarač opreznom snagom jaka svetlost je, pripazi oči. Hajde za mnom u dubinu tamo je spev hrabrosti gorostasne kada gori mrak u dalekom plavetnilu strahovi ne vide se, piju ih daljine. Pučina diše... poput milosrđa i reči se sve tiše trgaju, kao klasje žute se iza srca mudruju oluje, uragani vrebaju. U dubini tajna, dostojanstveno plava, od podnevne žege neka senka hoda. Malo tiše! Ona spava sad ispijte besmrtnost plavetnog svoda. Nečujno priđite. srce se budi, kuca iznova, U čas vrtoglavih visina smerno pristupite neverica? trzajem srca pokidana. Sumnja? Žrvnjem samlevena to je kamen plemenitog roda pod pučinom su rizinice kraljevskog kamenja. I gle! život koji hoda.