Stranac u magli, sam, željno se reč očekuje, preobražaj sveta koji je san, gde iza kulisa vreba zločestije. Na grebenu putnik čeka, na život hvata se inje, smrznuti snovi blede izdaleka, naokolo kruži drsko ozlobljenije. Magluština besa gubi se ali odstrag namerava spopadanje, lukavsto mre, satirik trza se, kad rodi se zvezda, sjaja blagoljepije. Svod pesme nebom miriše, balzam pažnje, sveto smirenje, jezgrovita ljubav kad počne da diše akord se čuje, strpljivo moljenije. Malene reči o rečitosti sanjaju, početna nota da gromko poje, u svetu gde nečistote vladaju note su jače ako reči slavoslove. A reči su detelina, hvalospev procvetali, rastuće blago, izdanci smelosti, ivanjsko cveće, duše obnovljenje, rasad vere, života proslavljanje. Ničim se sadnja ne sme da omete, a korov koluta vijugama mraka, kad iseku se strasti koje se svete, sprud se zeleni, zaploviće barka. Lekovit sasud te reči su slavne proslavljena dolama vere pravoslavne kupinjak zreli, rtovi maslina, satkana sabornost šarenih vezova. U putiru reč, tame preobraćanje, to klirik je odbrane, visoko prosvećenje, žandar spasenja, kamen ugaoni, zvezdoznalac, trenutak osvećeni. Nauk za život umemo sricati, govor je sled upornog učenja, moreplovci moraju umeti zaploviti, pravom veštinom, reči poučenja. U podnožju vekova reč kuca, prosijava nam dobrodetelji, očišćen je smet čovečijeg puta, krinovi cvetaju, nijansom ubeljeni. Magle nesta kad krajnje slovo se otkuca, preodevenog stranca ne vreba zločestije, preobražen dan bolje note sluša, iza kulisa čeka spasenije.