Pod maglom borovi zru, mesečina stožer je, ne potire ih visina velelepnog hrasta ne zaziru od velelepne vaseljene rasta Ne! Iz noći u noć brane svetilo spoznaje. Tu večnost šapuće, strah ne poznaje u smiraj zore nad jezerom straža kočoperni ustuknu, povest preti važna, vremena se začinju, a raskorak ostaje. Ne bojim se, ipak užas predstoji pepeo je ništa, sa svetinjom se zbori zavetu klanjati se valja. Skaču aspide, izazov ispredaju sila preti, vodoskoci svemoć daju svetlost nemo čeka, vrhove osvaja.