Tinjaju prkosne varnice u grudima bi da izrastu u plamen srdžba ih snaži, ljutiti kamen pustinjska žega životne stranice. Furunu gasi runo orošeno krotost mekog srca, sastradalni pogled mrak divljine svetli se, takav je sled pokrov vatru gasi, spava trnje pokošeno. Reč pobede nesagoriva je kupina Ona, ikona jagnjeće beline večiti ukras željene daljine. Tamo ruzmarina je dolina i zorom bruji psalmopoj pesma Bogomajke i anđelski stroj.