Gledao sam ljiljane u polju kako zru, čuvam taj miris detinjstva, najlepši klas, a podseća na Nju, majčinski glas, na odežde bezbrižnosti, bezazlenost svu. Slušao sam jutarnje poeme slavuja, blagodarni dar cvrkuta radosti, kao da slute ukus rajskih sladosti, zahvalnost Njoj odzvanja tuda. Živeo sam u zemlji srpstva gde krsni je znak najjači kamen, i čovečja reč pečat je znamen. Volim zemlju srpstva, uz nju je carica, vekovima starija, sa visokog prestola, prisnodjeva Marija.