Zemlju nekrsta Nebo oplakuje, pred oltarom obećanje – verujem Gospode sveti oltar laži odbacuje, darujte suze od gnoja slobodne. Aršini pravde nadziru, tefter niže zbitija, isprazna življenja pristaju u pritoku, to neukus je duše, prolaznog žitija. Branik predanja osta suv, besplodnom izruguju se bestidni, stepska prašina odašilje zov, na čelu pokolenja znak je upitni. Paragrafi zuje, greška je, greška! bisage ka zemlji vuku, ne vidi se, dan kad nesta, gresi su moćni da čovečnost svuku. Licemerska nadutost kipteći kad vrisne, to pešterska je pustoš u predaka je čast koja tada svisne, videći nam pogibao, razvaline raskoš Nevidelo zjapi, obasjava svet, prosijava tkanje nevernog jada, usahla vrlina viče tek, svevidećem oku moli bez glasa Zaveštanja pečat ostaje zauvek i snaga se časti protinje kroz šiblje njome pečati se lik, kao bezdan dubok, snagom duha krepi se, jača sve više Čaša skorbi, to je žuč, odvajkada za heroje, suprot mraku maršira puk, legion anđela hvalu poje. Naša je snaga krojena po meri, šivena po rubu časnoga ustrojstva, iz pokrova izvire, osveštane reči višnjom snagom izliva obilje spokojstva. Zemlju nekrsta Nebo oplakuje, pred oltarom obećanje – verujem Gospode sveti oltar laži odbacuje, darujte suze od gnoja slobodne.