Blede ruke, neme oči, ne govore sad, dečje kosti čekaju vaskrsenja dan. grob govori...čujte šta zemlja sotvori, Jasenovac spava, a duša mu bdi, svedoči za krvavi pir. A srce detinji sanja san, čeka mrtvih vaskrsenja dan. Mi, deca sa životne stanice, iz večnosti, uspavani kamom, likujemo...sa drugog sveta stranice, svetlošću nepritisnutom tamom. Utihnu nam igra u radosni dan, čekamo mrtvih vaskrsenja dan. Čuješ pravdo, neuspeli rode, suzna moljenja prigušenog plača, molitvu uznosiš, očima nagore, maska je dvoličja, najnižeg jada. Plač! Ta presuda biće vam tad dolazi mrtvih vaskrsenja dan U notama počivaju imena, sakaćena, al' živa, svevremena. Poklon počinku imena, svi, deci...kad probude se mrtvi. Kada mrak progleda, završi san ...vaskrsenja dan. Red, junak do junaka, gde raspeti su jadi, plač i tuga povorka mučenika bezvečernjeg dana, sada čas je tame, iza kog je duga. Naklon! ...Blistanje sjajem okeana... Sviće obećanje koje dade nam Spas Jasenovac čeka vaskrsenja dan.